Pasivizacija u fokusu Američkog Kongresa

Pitanje pasivizacije adresa Albanaca u Preševskoj Dolini dobilo je novu međunarodnu dimenziju nakon zvaničnog saslušanja održanog 2. decembra u Kongresu Sjedinjenih Američkih Država. Po prvi put, ova praksa je razmatrana u instituciji tako visokog nivoa u SAD.

Na sednici Odbora za spoljne poslove, konkretno u Potkomitetu za Evropu, kongresmen Keith Self, predsednik ovog potkomiteta, javno je pokrenuo pitanje pasivizacije, naglašavajući da se Srbija angažuje u administrativnom deaktiviranju registrovanih prebivališta u oblastima gde živi albanska manjina, posebno na jugu Srbije. On je istakao da je takva praksa neprihvatljiva u državi koja namerava da poštuje evropske standarde ljudskih prava. Prema njegovim rečima, ovakve radnje ne samo da direktno ugrožavaju osnovna prava građana, već stvaraju i potencijal od daljeg destabilizovanja Zapadnog Balkana.

Tokom saslušanja pojašnjeno je da pasivizacija podrazumeva administrativno ukidanje adrese prebivališta građana, često bez transparentnog procesa i bez jasnog obaveštenja, ostavljajući ih van zvaničnih državnih registara. Kao posledica, pogođeni građani gube pravo glasa, suočavaju se sa ozbiljnim preprekama u ostvarivanju imovinskih prava, imaju poteškoće u pribavljanju ličnih dokumenata i bivaju ograničeni u pristupu zdravstvenim, socijalnim i administrativnim uslugama.

Prema procenama iznetim u Kongresu, ova praksa nije slučajna, već funkcioniše kao sistemski mehanizam za veštačko smanjenje prisustva Albanaca u zvaničnim strukturama i u procesima institucionalnog predstavljanja. To direktno utiče na demografske i političke ravnoteže, kako na lokalnom, tako i na nacionalnom nivou.

Na sednici je takođe izražena zabrinutost da Srbija, uprkos zakonskim garancijama koje predviđaju zaštitu nacionalnih manjina, nastavlja da ograničava upotrebu albanskog jezika u javnim institucijama, stvarajući institucionalno okruženje koje isključuje etničke Albance. Ove prakse su ocenjene kao kršenje evropskih i međunarodnih standarda za zaštitu ljudskih i manjinskih prava, kao i kao faktori koji produbljuju osećaj nesigurnosti i marginalizacije unutar albanske zajednice u Srbiji.

Stavovi koje je izneo kongresmen Keith Self snažno su podržali i trojica glavnih svedoka pozvanih na saslušanje: Edward P. Joseph, profesor na Johns Hopkins University – SAIS, Luke Coffey, ekspert za spoljnu politiku u Hudson Institute, i Max Primorac iz Heritage Foundation. Sva trojica su naglasila da diskriminatorske prakse prema Albancima u Srbiji, uključujući pasivizaciju adresa, predstavljaju ozbiljan problem ljudskih prava i potencijalni izvor tenzija za region. Oni su istakli da nedostatak institucionalne reakcije i efektivnih mehanizama zaštite rizikuje normalizaciju kršenja i podriva napore za stabilnost, dijalog i evropske integracije Zapadnog Balkana.

U tom kontekstu, tokom saslušanja je objavljena i inicijativa za podnošenje rezolucije u Američkom Kongresu, koja ima za cilj institucionalizaciju zabrinutosti zbog tretmana etničkih manjina u Srbiji. Ova rezolucija će zahtevati od Stejt departmenta SAD da redovno i strukturirano izveštava o politikama Beograda prema etničkim Albancima, sa posebnim fokusom na praksu pasivizacije adresa i njene konkretne posledice u svakodnevnom životu građana.

Za albansku zajednicu u Srbiji i za građane direktno pogođene pasivizacijom, ovaj razvoj događaja predstavlja važan trenutak, jer se njihovo pitanje više ne posmatra kao lokalni ili unutrašnji problem Srbije, već kao pitanje koje prate i razmatraju ključni međunarodni akteri.