Pasivizacija i (ne)ravnopravnost pred državom

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Republike Srbije, Milan Antonijević, boravio je 27. februara u Bujanovcu, gde je održao odvojene sastanke sa predsednikom Opštine, Arberom Pajazitijem, i predsednikom Nacionalnog saveta Albanaca, Enkelom Redžepijem. Poseta je bila fokusirana na neka od najosetljivijih pitanja koja pogađaju albansku zajednicu u Preçevskoj dolini.

U centru diskusija bila je pasivizacija adresa, zapošljavanje Albanaca u javnim institucijama i povećanje njihovog predstavljanja na lokalnom nivou. Prema izjavama za RTS, Poverenik je naglasio da su otvorene teme koje se odnose na zastupljenost u javnoj administraciji i jedinicama lokalne samouprave, kao i na potrebu saradnje sa nadležnim ministarstvima radi rešavanja ovih pitanja. On je takođe pomenuo razgovore sa Ministarstvom prosvete o osnovnom i srednjem obrazovanju i funkcionisanju muzičke škole u Bujanovcu.

Što se tiče pasivizacije adresa, Antonijević je priznao da ovo ostaje jedno od najosetljivijih pitanja i zahteva institucionalno rešavanje u koordinaciji sa državnim organima. Prema njegovim rečima, neophodno je da se u saradnji sa nadležnim ministarstvima pronađu mehanizmi za rešavanje ove problematike. U tom smislu, pomenuta je i mogućnost sprovođenja kampanje za podizanje svesti o posledicama i procedurama vezanim za pasivizaciju.

U izjavi za RTS, Poverenik je rekao da je iz Bujanovca otišao sa pozitivnim utiscima i sa listom pitanja koja institucija kojom rukovodi treba da razmatra u svojstvu nezavisnog organa. On je naglasio da Nacionalni savet Albanaca već godinu i po dana nije imao sastanak ni sa jednom državnom institucijom na centralnom nivou, ocenivši kao važno otvaranje institucionalnog dijaloga.

Sa druge strane, predsednik Nacionalnog saveta Albanaca, Enkel Redžepi, javno je postavio niz pitanja, tražeći od Poverenika Republike Srbije za zaštitu ravnopravnosti da se jasno izjasni da li određene prakse predstavljaju diskriminaciju prema albanskoj zajednici.

Među pitanjima koja su pokrenuta bila je simbolično nisko predstavljanje Albanaca u republičkim institucijama, nedostatak zapošljavanja u opštinskoj policiji gde Albanci čine većinu, disproporcija u pravosudnom sistemu, nedostatak zastupljenosti u zdravstvenim institucijama, kao i masovna pasivizacija adresa, sa direktnim posledicama u gubitku osnovnih prava.

Takođe su pomenuti nepriznavanje diploma izdatih na Kosovu, nedostatak udžbenika na albanskom jeziku i nedovoljna primena službene upotrebe albanskog jezika u javnim institucijama, kao i druga pitanja koja se odnose na kolektivna i individualna prava Albanaca u Preçevskoj dolini.

Predsednik Opštine Bujanovac nije dao javnu izjavu nakon sastanka.

Poseta Poverenika Republike Srbije za zaštitu ravnopravnosti održana je u trenutku kada pitanje pasivizacije adresa dobija sve više pravnu i socijalnu dimenziju. Ostaje da se vidi da li će započeti dijalog biti praćen konkretnim merama za povećanje zastupljenosti i integracije Albanaca u državne institucije i za efektivno rešavanje problematike pasivizacije.