Kamberi zahteva institucionalnu odgovornost i istragu o pasivizaciji

Na sednici Skupštine Srbije održanoj 25. novembra, jedini albanski poslanik, Šaip Kamberi, zatražio je da se dnevni red dopuni razmatranjem Rezolucije o položaju Albanaca u Preševskoj dolini. U ovoj raspravi, on je u centar svog izlaganja stavio pitanje pasivizacije adresa u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, opisujući ovu praksu kao najteže sistematsko kršenje građanskih prava Albanaca u Srbiji.

Na početku svog govora, Kamberi je istakao da Srbija, pre nego što postane deo Evropske unije, mora prvo da prolazi kroz „Evropu prava“, naglašavajući da se evropske integracije ne mere tržištem, već poštovanjem ljudskih i manjinskih prava. On je naglasio da govori kao predstavnik desetina hiljada građana Doline, koji se već više od dve decenije suočavaju sa institucionalnom diskriminacijom i svakodnevnom realnošću koja je u suprotnosti sa ustavnim garancijama.

Kamberi je Rezoluciju predstavio kao potpuno demokratski i evropski dokument, koji ne traži ništa više osim jednakosti pred zakonom. On je rekao da Albanci u Dolini ne traže privilegije, već sprovođenje osnovnih prava koja im pripadaju kao građanima države, uključujući pravo na službenu upotrebu albanskog jezika, priznavanje diploma, dvojezične usluge i realnu zastupljenost u državnim institucijama.

Poslanik je opširnije govorio o praksi pasivizacije adresa, koju je opisao kao „administrativno sredstvo koje briše građane iz sistema“, oduzimajući im pravo glasa, osnovna dokumenta i građanski status. On je naglasio da su hiljade Albanaca pogođene ovom procedurom i da niko ne može se nadati na evropski status dok se građanima uskraćuju prava putem birokratskih sredstava.

Nabrojao je niz problema koje smatra dokazima institucionalne diskriminacije: nesprovođenje zakona o službenoj upotrebi jezika, nepriznavanje diploma sa Kosova, nedostatak dvojezičnih natpisa, odsustvo zastupljenosti Albanaca u policiji, pravosuđu, tužilaštvu i inspekcijskim službama, kao i ekonomsko zapostavljanje koje je nateralo mlade na masovno napuštanje regiona.

U nastavku, Kamberi je podsetio da se Srbija obavezala na integraciju albanske zajednice u nekoliko faza – od Plana za rešavanje krize iz 2001. godine, preko sporazuma iz 2009. i 2013. godine, pa sve do Akcionog plana iz 2022. godine – ali da su te obaveze u praksi ostale „samo mrtva slova na papiru“. Dodao je da danas čak i funkcioneri Koordinacionog tela javno negiraju postojanje Akcionog plana, što je ocenio kao neodgovornost  i nedostatak poštovanja prema građanima.

Rezolucija koju je predložio Kamberi predviđa formiranje nezavisnog parlamentarnog tela koje bi, u saradnji sa OEBS-om i organizacijama civilnog društva, istražilo posledice pasivizacije i predložilo konkretne mere za vraćanje prava hiljadama pogođenih građana. Takođe, zahteva se konačno priznavanje diploma sa Kosova i garantovanje jednake zastupljenosti Albanaca u javnim institucijama.

Na kraju govora, Kamberi je naglasio da Preševska dolina ne traži ništa više od poštovanja postojećih zakona i obaveza preuzetih pre dve decenije: „Ne traže se nova obećanja, već sprovođenje onih datih pre 20 godina.“ Dodao je da bi usvajanje Rezolucije bio akt u korist ne samo Albanaca, već i pravde, demokratije i evropskog puta Srbije.