Šaip Kamberi: «Pasivizacija nije tehničko pitanje, nego oblik tihe državne represije»

Tokom intervjua za Novi Magazin iz Beograda, objavljenom 23. januara 2026. godine, jedini poslanik albanske nacionalne manjine u Narodnoj skupštini Republike Srbije i predsednik Partije za demokratsko delovanje, Šaip Kamberi, opisuje pasivizaciju adresa kao jedan od najopasnijih mehanizama institucionalne diskriminacije protiv Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi. Prema njegovim rečima, ova administrativna praksa nije tehničko pitanje, već oblik tihe državne represije, koja građane gura ka iseljavanju i menja etnički sastav regiona.

Govoreći o opštoj političkoj situaciji u Srbiji početkom 2026. godine, Kamberi ocenjuje da se zemlja nalazi u dubokoj političkoj i institucionalnoj krizi. Institucije su, prema njegovim rečima, ispražnjene od stvarne funkcije, poverenje građana u izborni proces je ozbiljno narušeno, dok je vlast koncentrisana u rukama uskog kruga. Ipak, on naglašava da prostor za promene postoji, ali da ne dolazi iz vladajućih struktura, već iz društva i građanskog pritiska.

U tom kontekstu, Kamberi govori i o studentskim i građanskim protestima poslednjih nedelja, ocenjujući ih kao autentičan izraz dubokog društvenog nezadovoljstva. Međutim, upozorava da protesti, ukoliko se ne pretvore u jasne političke zahteve, strategiju i demokratsku proevropsku alternativu, nisu dovoljni za stvarni preokret autoritarnog sistema. Bez takve artikulacije, postoji opasnost da vlast opstane i da se autoritarizam dodatno učvrsti.

S druge strane, kada govori o pravima manjina, Kamberi primećuje da ona i dalje nisu tretirana kao sastavni deo borbe za demokratiju u Srbiji. On priznaje da je antikorupcijska agenda protesta važna, ali nedostaje jasna platforma za ljudska prava, prava manjina, odnos prema prošlosti i susedima. Ipak, protesti su otvorili prostor za debatu o selektivnoj primeni zakona i institucionalnoj nejednakosti – upravo o realnosti sa kojom se albanska zajednica suočava godinama.

U ovom širem demokratskom okviru, pasivizacija adresa pojavljuje se kao jedna od najzabrinjavajućih tema. Kamberi je izričit da nema nikakve dileme: radi se o sistemskoj političkoj diskriminaciji. Prema njegovim rečima, pasivizacija se ne primenjuje jednako na sve građane Srbije, već selektivno i gotovo isključivo na Albance u Preševskoj dolini. Cilj, kaže on, je jasan – smanjenje broja Albanaca na biračkim spiskovima, slabljenje njihovog političkog uticaja i dugoročna promena etničke strukture regiona.

„Pasivizacija adrese“, naglašava Kamberi, „znači da građanin praktično prestaje da postoji za državu.“ Posledice su teške i sveobuhvatne: gubitak prava glasa, zdravstvenog osiguranja, socijalne pomoći, mogućnosti za zapošljavanje pa čak i prava na pribavljanje ličnih isprava. Ova praksa, često sprovedena bez obaveštenja i bez transparentne procedure, u suprotnosti je sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i Okvirnom konvencijom za zaštitu nacionalnih manjina.

U kombinaciji sa problemom nepriznavanja diploma, pasivizacija – prema Kamberiju – postaje mehanizam koji posebno mlade Albance gura ka napuštanju rodnog mesta u potrazi za perspektivom. On ovo opisuje kao oblik „administrativnog etničkog čišćenja“, proces koji razara porodice i postepeno prazni region.

Albanski poslanik podseća da je o ovom pitanju obavestio evropske institucije i američki Kongres. Iako je bilo izjava zabrinutosti i pominjanja u rezolucijama i zvaničnim izveštajima, uključujući Izveštaj Evropske komisije o napretku za 2025. godinu, konkretnih garancija za zaustavljanje ove prakse još nema. Zbog toga, kaže Kamberi, međunarodni pritisak ostaje jedino preostalo sredstvo.

U završnom delu intervjua, Kamberi govori i o drugim važnim temama, uključujući dijalog Beograd–Priština, koji ocenjuje kao zamrznut i sveden na tehničko održavanje, bez stvarne političke volje. On naglašava da bez rešavanja suštinskih političkih pitanja, uključujući položaj Albanaca u Srbiji i Srba na Kosovu kao deo istog paketa normalizacije, ne može biti dugoročne stabilnosti.

Još jedna tema koju Kamberi vraća u fokus jeste neprimena „Plana od sedam tačaka“ za integraciju Albanaca u državne institucije, koji je Vlada Srbije usvojila pre više od decenije. Prema njegovim rečima, iako su usvojeni dodatni planovi i dokumenti, uključujući Akcioni plan za period 2023–2026, stvarna primena nikada nije započela, dok Albanci ostaju gotovo potpuno isključeni iz pravosuđa, administracije i bezbednosnih struktura.

Na kraju, Kamberi izražava skepticizam da će bez dubokih političkih promena doći do stvarnog poboljšanja položaja Albanaca na jugu Srbije. Prvi znak demokratskog zaokreta, prema njegovim rečima, bile bi slobodni i pošteni izbori, nezavisno pravosuđe, slobodni mediji i momentalno ukidanje sistemske diskriminacije, uključujući pasivizaciju adresa. Njegova poruka Albancima u Preševskoj dolini jeste da ostanu nepokolebljivi, politički aktivni i svesni da je borba za njihova prava neraskidivo povezana sa borbom za demokratsku i evropsku Srbiju.