Martinović: „Pasivizacija adresa se sprovodi na isti način u celoj Srbiji“

Nakon izjava albanskog poslanika Šaipa Kamberija u pojedinim medijima, a posebno nakon njegovih izjava za beogradski Novi Magazin, u kojima je pasivizaciju adresa ocenio kao oblik ozbiljne institucionalne diskriminacije protiv Albanaca u Preševskoj dolini, reagovao je predsednik Koordinacionog tela Vlade Srbije za Preševo, Bujanovac i Medveđu, Aleksandar Martinović.

U svom reagovanju, Koordinaciono telo odbacuje ocene o selektivnom tretmanu Albanaca i naglašava da je Republika Srbija, prema njegovim rečima, demokratska država sa razvijenim pravnim i institucionalnim okvirom za zaštitu prava nacionalnih manjina, u skladu sa međunarodnim standardima. Martinović ističe da albanska manjina uživa prava zagarantovana Ustavom i zakonima, uključujući obrazovanje na maternjem jeziku, zvaničnu upotrebu jezika i pisma, informisanje i političko učešće na lokalnom i nacionalnom nivou.

Glavni akcenat reagovanja stavljen je na pitanje pasivizacije adresa, koju Martinović naziva „tzv. pasivizacijom“, ocenjujući da se ova tema često pogrešno interpretira u javnosti. On naglašava da je reč o administrativnoj proceduri koja se sprovodi isključivo na osnovu Zakona o prebivalištu i boravištu građana i koja je u nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova. Prema Koordinacionom telu, ova procedura se primenjuje na isti način na celoj teritoriji Srbije, bez selektivnosti po nacionalnoj ili teritorijalnoj osnovi.

U reagovanju se dalje navodi da u svakom pojedinačnom slučaju postoji mogućnost pravne zaštite putem redovnih institucija sistema i da pasivizacija ne predstavlja državnu politiku protiv određene zajednice, već primenu zakona. Vlada Srbije, kroz ovaj stav, nastavlja da insistira da je pasivizacija adresa administrativno pitanje, a ne diskriminatorski instrument.

Pored toga, Martinović navodi niz aktivnosti i mera koje, prema njegovim rečima, potvrđuju angažovanje državnih institucija na poboljšanju položaja Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi. On pominje ulaganja u infrastrukturu, obrazovanje, zapošljavanje i jačanje lokalne samouprave, kao i konkretne mere u oblasti obrazovanja na albanskom jeziku, uključujući obezbeđivanje školskih udžbenika, angažovanje savetnika za albanski jezik i prevođenje univerzitetske literature na albanski jezik.

U saopštenju se pominju i ulaganja u obrazovne institucije, otvaranje novih predškolskih grupa za albansku decu, kao i ranija saradnja sa Nacionalnim savetom Albanaca. Koordinaciono telo naglašava da Srbija ostaje otvorena za dijalog sa predstavnicima albanske manjine i da se osetljiva pitanja moraju rešavati kroz institucionalnu saradnju i dijalog, a ne kroz, kako se navodi, jednostrane interpretacije stanja na terenu.

Reakcija Martinovića dolazi u trenutku kada je pitanje pasivizacije adresa dobilo pojačanu međunarodnu pažnju, uključujući i usvajanje Rezolucije H.R. 6411 – Preshevo Valley Discrimination Assessment Act u Kongresu Sjedinjenih Američkih Država, koja predviđa zvaničnu procenu diskriminacije protiv etničkih Albanaca u Srbiji, sa posebnim naglaskom na Preševsku dolinu. Međutim, u reagovanju Koordinacionog tela ova rezolucija i međunarodne kritike se ne pominju, dok zvaničan stav Vlade Srbije ostaje da je pasivizacija adresa zakonska, administrativna procedura koja se sprovodi jednako na celoj teritoriji zemlje.