Demo Beriša: Pasivizacija nije selektivna, problem je nepoštovanje procedura

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije, Demo Beriša, izjavio je da u Srbiji nema kršenja ljudskih prava niti prava manjina i da, prema njegovim rečima, ne postoji nikakva ugroženost prava Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi.

On je naglasio da se budućnost ovih prava ne određuje u Vašingtonu, već kroz razgovore u Beogradu. Ovu izjavu dao je za portal Kosovo Online komentarišući zakonodavnu inicijativu američkog kongresmena Kita Selfa o položaja manjina u Srbiji.

Govoreći o ovoj inicijativi, Beriša je ocenio da se radi tek o početku jednog procesa i da ostaje da se vidi da li će akt biti konačno usvojen. Prema njegovim rečima, dokument se ne odnosi samo na prava Albanaca u Preševskoj dolini, već razmatra ljudska prava u Srbiji uopšte, sa posebnim naglaskom na ovaj region.

U tom kontekstu, osvrnuo se i na pitanje pasivizacije adresa, pomenuto i u američkim dokumentima. Beriša je izjavio da se pasivizacija ne primenjuje samo na Albance, već na sve građane Srbije i da ova procedura, prema njegovim rečima, ne znači gubitak prava na prebivalište. On je pojasnio da se radi o administrativnom postupku, u okviru kojeg građani treba, u određenom roku, da se jave Ministarstvu unutrašnjih poslova radi regulisanja svog statusa.

Prema ministru, glavni problem je ono što on naziva nedostatkom interesovanja građana — naročito u Preševu i Bujanovcu — da prate ove procedure. Ova situacija, kako je rekao, podignuta je na politički nivo i stvorila je nepotrebne nesporazume i tenzije, dok je negirao da se pasivizacija koristi kao selektivno sredstvo protiv Albanaca.

Govoreći i o priznavanju diploma Univerziteta u Prištini, Beriša je podsetio da je ovo pitanje u nadležnosti Ministarstva prosvete Srbije i da je regulisano kroz dijalog. On je objasnio da postoji mehanizam putem kojeg se diplome verifikuju u Briselu, a zatim šalju u Beograd na priznavanje, dodajući da nije tačno da Srbija uopšte ne priznaje ove diplome.

Ministar je govorio i o političkim odnosima u Preševu i Bujanovcu, rekavši da, prema njegovim rečima, postoji snažna isprepletenost politika koje dolaze spolja i koje se reflektuju u ovom regionu. On je naglasio da nema osnova za tvrdnje da su prava Albanaca ugrožena i da glavni problem ostaje nedostatak saradnje sa državnim institucijama.

Beriša je dodao da je i sam Albanac i da činjenica da vodi jedno ministarstvo u Vladi Srbije, prema njegovim rečima, pokazuje da je Srbija demokratska država i da manjine imaju prostor za zastupljenost i učešće u institucijama. On je izjavio da nije imao problema zbog svog porekla i da mu je to pomoglo da lakše komunicira sa različitim zajednicama.

Ponovo se osvrnuvši na temu pasivizacije adresa — pitanje koje je izazvalo veliku zabrinutost građana i bilo kritikovanо od strane organizacija civilnog društva — Beriša je ponovio da je ovo, prema njegovim rečima, pogrešno shvaćeno i politizovano. On je insistirao da se ne radi o oduzimanju prava, već o administrativnoj proceduri koja se jednako primenjuje na sve.

Na kraju, ministar je izjavio da ostaje otvoren za dijalog sa predstavnicima Albanaca i da veruje da se sva otvorena pitanja mogu rešiti kroz razgovore. On je ponovio da se rešenja moraju tražiti u Beogradu, a ne van zemlje.