Pasivizacija na prvom planu Izveštaja pred Američkim Kongresom

Rezolucija usvojena 21. januara u Odboru za spoljne poslove Predstavničkog doma Kongresa SAD označava važan razvoj: postupanje prema Albancima u Preçevskoj dolini ulazi u formalnu agendu američke politike. U suštini ove inicijative stoji pasivizacija adresa, ali ne samo ona.

U roku od 180 dana, državni sekretar SAD mora da podnese Kongresu detaljan izveštaj o postupanju prema etničkim manjinama u Srbiji. U centru tog izveštaja nalazi se pasivizacija adresa Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi.

Pasivizacija: osnovni problem

Zvanično, pasivizacija se predstavlja kao administrativna procedura za deaktiviranje registrovanog prebivališta. Na papiru, ona izgleda kao tehnička korekcija u civilnom registru. Ali u praksi, posledice su bile mnogo dublje.

Kada se jedna adresa pasivizuje, građanin gubi jasan pravni status prebivališta. Bez aktivne adrese, postaje teško obnoviti lična dokumenta, ograničava se pristup javnim uslugama i, u mnogim slučajevima, direktno se ugrožava pravo glasa. Administrativna odluka koja počinje kao tehnički akt završava stvaranjem konkretnih posledica u građanskom i političkom životu pojedinca.

U tom smislu, deaktivirana adresa često se u građanina prevodi sa umanjenim pravima. Upravo zbog toga američka rezolucija traži direktnu analizu ove prakse i njenog stvarnog uticaja na život Albanaca u Preçevskoj dolini, tretirajući pasivizaciju ne kao birokratsko pitanje, već kao problem sa jasnim pravnim i demokratskim implikacijama.

Ipak, izveštaj se ne bavi se samo pasivizacijom. Cilj mu je da izgradi širu sliku položaja Albanaca u Srbiji, postavljajući ovu praksu u dublji institucionalni i politički kontekst.

U osnovi, izveštaj će razmotriti da li se Albanci u Preševskoj dolini sprečavaju u ostvarivanju osnovnih prava koja zavise od civilne identifikacije – od ličnih dokumenata do prava glasa. Analiziraće se da li je proporcionalna integracija u državne institucije stvarna i funkcionalna, ili ostaje samo formalni obrazac bez konkretne sadržine.

Posebna pažnja očekuje se u oblasti obrazovanja i kulturnog identiteta: priznavanje diploma stečenih na Kosovu, obezbeđivanje školskih udžbenika na albanskom jeziku i upotreba albanskog jezika u javnim institucijama i zvaničnim dokumentima. Takođe, razmotriće se da li se opštine sa albanskom većinom tretiraju ravnopravno u raspodeli javnih fondova, ili postoje strukturne nejednakosti u finansiranju i razvoju.

Izveštaj će obuhvatiti i dimenziju bezbednosti i odnosa sa institucijama reda, analizirajući tvrdnje o policijskom ili institucionalnom pritisku, kao i pitanje mogućeg sprovođenja obaveznog vojnog služenja za etničke Albance. Na kraju, proceniće se da li postoje politike ili prakse koje, direktno ili indirektno, doprinose siromaštvu, nesigurnosti i nestabilnosti života Albanaca u Dolini.

Svi ovi elementi, uzeti zajedno, stvaraju okvir u kojem treba razumeti pasivizaciju. Jer pasivizirana adresa ne stoji izolovana od ostalih vidova institucionalne stvarnosti; ona je deo šire strukture odnosa između države i albanske zajednice.

Od izbrisane adrese do pitanja demokratskih standarda

Činjenica da će izveštaj biti podnet u neklasifikovanoj formi čini ovaj proces delom međunarodne javne transparentnosti. To znači da pasivizacija i druga pitanja ne ostaju samo predmet lokalne debate, već ulaze u okvir praćenja demokratskih standarda i prava manjina.

U tom smislu, pasivizacija se ne posmatra kao izolovana administrativna procedura. Ona postaje deo šire procene o jednakosti pred zakonom, institucionalnom predstavljanju i funkcionisanju pravne države.

Rezolucija ne daje konačne presude. Ona traži analize. Ali sama činjenica da se pasivizacija stavlja u centar jednog takvog izveštaja pokazuje da je pitanje prešlo granice lokalne administracije i ušlo u polje međunarodne odgovornosti.