Antonijević: Pasivizacija adresa zahteva ozbiljan institucionalni tretman

Usvajanje rezolucije u Odboru za spoljne poslove američkog Kongresa o diskriminaciji Albanaca u Preševskoj dolini predstavlja, prema Komesaru za zaštitu ravnopravnosti u Srbiji, Milanu Antonijeviću, značajan politički i institucionalni signal o potrebi jačanja dijaloga i konkretnog angažmana institucija u odnosu na prava nacionalnih manjina. U intervjuu za „Euronews Serbia“, Antonijević naglašava da se zakonodavna inicijativa koja se razmatra u Odboru za spoljne poslove Predstavničkog doma Sjedinjenih Američkih Država ne sme posmatrati kao završen akt, već kao jasna poruka da su teme diskriminacije i položaja albanske manjine u Preševskoj dolini ušle u agendu međunarodne pažnje. Prema njegovim rečima, zakonodavna procedura u SAD obuhvata nekoliko važnih koraka, uključujući usvajanje u Senatu i potpis predsednika, ali sama činjenica da je takav predlog zakona podnet predstavlja podsticaj za institucije Srbije da pokažu konkretan napredak na terenu.

On ističe da izveštaji institucije kojom rukovodi pokazuju pojačanu posvećenost vlasti jugu Srbije u poslednjim godinama, naročito u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, naglašavajući značaj kontinuiranog dijaloga sa lokalnim zajednicama i njihovim predstavnicima. Antonijević navodi da je Komesar za zaštitu ravnopravnosti razmatrao veliki broj pritužbi na diskriminaciju, koje su obuhvatale slučajeve grafita sa govorom mržnje, pitanja vezana za obrazovanje, kao i druge probleme koji direktno utiču na svakodnevni život građana. Prema njegovim rečima, institucionalne intervencije u takvim slučajevima bile su trenutne, sa ciljem ne samo uklanjanja konkretnih posledica diskriminacije, već i slanja poruke da se diskriminatorske prakse ne tolerišu.

Poseban deo izjava Antonijevića posvećen je pasivizaciji adresa — temi koja je poslednjih godina izazvala duboku zabrinutost kod albanskih građana u Preševskoj dolini, naročito zbog uticaja na pravo glasa, pristup javnim uslugama i ostvarivanje drugih građanskih prava. On priznaje da pasivizacija adresa zaslužuje posebnu pažnju i da se ovo pitanje ne sme relativizovati niti gurati pod tepih, posebno u kontekstu izbornih procesa i ažuriranjem biračkih spiskova. Iako, prema njegovim rečima, institucija Komesara još nije primila formalne pritužbe u ovoj oblasti, on naglašava da svaki oblik nejednakog tretmana mora biti istražen i ozbiljno razmatran od strane nadležnih institucija.

U tom kontekstu, Antonijević najavljuje posetu Preševu, Bujanovcu i Medveđi u narednim nedeljama, kao i sastanke sa predstavnicima Nacionalnog saveta albanske manjine, sa ciljem da se neposredno čuju zabrinutosti građana i da se stvori prostor za dijalog između albanske zajednice i institucija Srbije. On naglašava da je za pitanje pasivizacije adresa neophodno otvoriti dijalog i sa nadležnim institucijama, uključujući Ministarstvo unutrašnjih poslova i organe koji administriraju biračke spiskove, ističući da su transparentnost i institucionalna odgovornost ključni za vraćanje poverenja građana.

Na kraju, Komesar za zaštitu ravnopravnosti ističe značaj podizanja svesti albanske manjine o korišćenju institucionalnih i pravnih mehanizama u zaštiti i ostvarivanju svojih prava. Prema njegovim rečima, osnaživanje građana da se obraćaju institucijama, bilo nezavisnim ili državnim, predstavlja ključni element za unapređenje položaja manjina u Srbiji. On ovo povezuje i sa procesima legalizacije objekata i rešavanja imovinskih pitanja, izražavajući nadu da će biti veće učešće albanskih građana u tim procesima, kao znak poverenja u institucije i spremnosti da se problemi rešavaju putem pravnih mehanizama — što, prema njegovim rečima, može doprineti olakšavanju svakodnevnog života i izgradnji bolje klime suživota i institucionalnog poverenja u Preševskoj dolini.