Selektivna primena zakona u Preševu, Bujanovcu i Medveđi

Selektivna primena zakona na jugu Srbije/Preševske doline, posebno u opštinama sa značajnim udelom albanskog stanovništva poput Preševa, Bujanovca i Medveđe, ima duboke i višeslojne posledice po društvo. Kada se zakoni ne sprovode jednako prema svim građanima, ili kada se stiče utisak da se prema određenim grupama primenjuju strože ili nejasnije procedure, nastaje ozbiljan problem poverenja u državne institucije. U takvim okolnostima, deo stanovništva počinje da veruje da pravda nije univerzalna, već zavisi od etničke ili političke pripadnosti. To stvara osećaj nesigurnosti, nepravde i isključenosti iz sistema.

Najpre, dolazi do gubitka poverenja u pravni i institucionalni sistem države. Mnogi građani albanske nacionalnosti, suočeni sa administrativnim poteškoćama, pasivizacijom adresa ili dugotrajnim postupcima u dokazivanju prebivališta i prava, počinju da sumnjaju u pravednost zakonskih procedura. Kada građanin ne može da se osloni na institucije da mu omoguće osnovna prava – lična dokumenta, biračko pravo, zdravstveno osiguranje – njegova veza sa državom postaje krhka i nepoverenje raste. U tom trenutku zakon prestaje da bude simbol jednakosti i počinje da se doživljava kao sredstvo kontrole.

Takva erozija poverenja vodi i slabljenju vladavine prava. Zakon gubi karakter univerzalnog merila i postaje instrument moći onih koji ga sprovode. U regionima gde postoji osećaj institucionalne nepravde, građani često pokušavaju da pronađu alternativne načine da reše probleme – kroz lične veze, posrednike ili vaninstitucionalne mehanizme – što dodatno potkopava ideju pravne države. Umesto da institucije budu posrednik poverenja, one postaju izvor nesigurnosti i straha od arbitrarnosti.

Posledice se zatim prelivaju i na društvene odnose. Povećava se socijalna distanca između različitih zajednica, a osećaj nepravde i zapostavljenosti dovodi do porasta frustracija i podele u društvu. U takvom okruženju, svaka odluka državnih organa, pa i ona zakonita, može biti doživljena kao politički motivisana. Time se slabi socijalna kohezija i otežava međunacionalno poverenje, koje je ključno za stabilnost i razvoj juga Srbije.

Selektivna primena zakona ima i ozbiljne političke posledice. Demokratija se zasniva na jednakosti svih građana pred zakonom i na poverenju u institucije koje sprovode tu jednakost. Kada jedan deo stanovništva smatra da zakoni za njega ne važe na isti način, ruši se osnovni princip političke jednakosti. Građani se povlače iz institucionalnog života, gube interesovanje za učešće u izborima i drugim demokratskim procesima, što dalje oslabljuje reprezentativnost i legitimitet institucija.

Konačno, posledice se osećaju i u ekonomskom i razvojnom smislu. Nejednaka primena zakona stvara nesigurnost i odvraća investitore, jer stabilnost i predvidljivost pravnog sistema predstavljaju osnovni uslov za svaku ozbiljnu ekonomsku aktivnost. U regionima gde postoji sumnja u pravednost institucija, kao što je jug Srbije/Preševska dolina, ulaganja su ređa, a stanovništvo, posebno mlađi, češće odlučuje da emigrira. Time se pasivizacija administrativnih adresa nadovezuje na stvarnu demografsku pasivizaciju, a region dodatno gubi i ekonomski i društveni potencijal.

Zbog svega toga, pitanje selektivne primene zakona na jugu Srbije nije samo pravno ili administrativno, već duboko društveno i političko pitanje. Ono utiče na međunacionalne odnose, na poverenje građana u državu i na samu perspektivu zajedničkog života. Obnova poverenja zahteva transparentnost, doslednost i jednak tretman svih građana, jer bez toga ni zakon ni država ne mogu biti istinski pravedni.