“Oduzeli su mi adresu, a nisam prestao biti građanin Srbije”

U svetlu rastućih kontroverzi oko pasivizacije adresa na jugu Srbije, razgovarali smo sa M.A. (43), stanovnikom Bujanovca koji je želeo da ostane anoniman. M.A. već pet godina radi u Nemačkoj po tri meseca godišnje, ali se redovno vraća svojoj porodici u Bujanovac. Prošle godine suočio se s problemom koji je promenio njegov život – adresa mu je pasivizirana.

Kada ste saznali da vam je adresa pasivizirana?

M.A.: Saznao sam sasvim slučajno, kada sam pokušao da izvadim novu zdravstvenu knjižicu za mog sina. Na šalteru su mi rekli da u sistemu nemam prijavljeno prebivalište. Bio sam šokiran, jer sam rođen u Bujanovcu, živim ovde ceo život, osim što povremeno radim u Nemačkoj. Moja porodica je ovde – žena i dvoje dece.

Da li ste dobili neko obaveštenje od nadležnih institucija?

M.A.: Ne, nikakvo zvanično obaveštenje nisam dobio. Tek kad sam otišao u policiju da proverim o čemu se radi, rekli su mi da su moju adresu pasivizirali jer navodno ne živim ovde stalno. Objasnio sam im da radim sezonski u Nemačkoj, ali da se uvek vraćam svojoj porodici. Međutim, rekli su da je odluka konačna i da moram ponovo da prijavim prebivalište.

Kako je to uticalo na vaš svakodnevni život?

M.A.: Mnogo teže nego što sam mogao da zamislim. Pošto je moja adresa pasivizirana, više nisam imao pravo na zdravstvenu zaštitu, a mojoj deci su tražili dodatne papire za upis u školu. Čak sam imao problema i sa glasom na izborima. Jednostavno su mi uskratili osnovna prava, a sve zbog toga što radim u inostranstvu kako bih prehranio porodicu.

Da li ste pokušali da vratite prebivalište?

M.A.: Jesam, ali proces je jako komplikovan. Morate da dostavite gomilu dokumenata – ugovor o zakupu stana ili vlasnički list, račune za struju i vodu, pa čak i izjave komšija da živite na toj adresi. Sve sam to priložio, ali su mi rekli da će procedura trajati mesecima. U međuvremenu, osećam se kao građanin drugog reda.

Kako gledate na ovaj problem?

M.A.: Mislim da ovo nije slučajno. Pasivizacija adresa na jugu Srbije pogađa najviše Albance i Rome. Ljudi koji rade u inostranstvu ne odlaze jer to žele, već zato što ovde nema posla. Umesto da nas država podrži, ona nas kažnjava. Čak mi se čini da je ovo način da nas politički oslabe, jer ako nemamo adresu, ne možemo da glasamo.

Šta mislite da bi trebalo promeniti?

M.A.: Prvo, država mora da obavesti ljude pre nego što im pasivizuje adresu i da im da priliku da dokažu da tu zaista žive. Drugo, treba napraviti jasna pravila za ljude koji rade sezonski u inostranstvu, jer nas ima mnogo. Mi se ne odričemo Srbije, pa ne bi trebalo ni da Srbija nas izbriše.

Poruka za ljude koji se suočavaju sa sličnim problemom?

M.A.: Ne ćutite. Tražite svoja prava. Ovaj problem nije samo moj, već svih nas na jugu Srbije. Moramo da se borimo da nas ne tretiraju kao građane drugog reda, jer svi mi imamo pravo na dom i život u zemlji u kojoj smo rođeni.