Nakon reakcije EU, Martinović brani pasivizaciju: „Zakonit proces za celu Srbiju“

Nakon reakcije predsednika Evropskog saveta, Antonia Koste, na pismo albanskog poslanika Šaipa Kamberija u vezi sa pasivizacijom adresa albanskih građana u Srbiji, ovo pitanje se ponovo našlo u središtu javne rasprave. U nastavku tih dešavanja reagovao je i predsednik Koordinacionog tela Vlade Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, Aleksandar Martinović, nazvavši pasivizaciju „isklučivo administrativnim procesom“.

U zvaničnoj izjavi, Martinović je ponovio stavove iznete ranije na konferenciji za medije u Preševu, naglasivši da pasivizacija adresa ne predstavlja političko pitanje i da se primenjuje na isti način na teritoriji cele Srbije, bez etničkih razlika.

„Proces pasivizacije adresa je zakonit i tehnički, i nema nikakve veze sa etničkom pripadnošću građana. Zvanična statistika to potvrđuje: od kraja 2011. do sredine 2024. godine pasivizovano je 647 adresa u Inđiji, 3.863 u Nišu i 3.022 u Pančevu. Ovo osporava svaki navod o diskriminaciji protiv Albanaca,“ navodi se u reagovanju Martinovića.

On optužuje poslanika Kamberija za „namerno dezinformisanje“ i pokušaj politizacije administrativnog pitanja, tvrdeći da mu je cilj destabilizacija opština na jugu Srbije.

„Opasno je da se institucionalni konflikt na Kosovu projektuje u Preševo i Bujanovac,“ izjavio je Martinović, okarakterisavši postupke Kamberija kao jednostrane i vaninstitucionalne. Prema njemu, dijalog sa vlastima je moguć samo ako postoji volja sa obe strane. Martinović je takođe istakao da je Vlada Srbije preduzela konkretne korake za poboljšanje životnih uslova albanske zajednice. Prema njegovim rečima, dve albanske doktorke stalno su zaposlene u Vranju, škola „Sami Frašeri“ u Lučanu biće renovirana sa investicijom od 90 miliona dinara, a u Bujanovcu su otvorene nove predškolske grupe na albanskom jeziku.

On je podsetio da jedan od aktuelnih ministara u Vladi Srbije dolazi iz albanske zajednice, što, prema njemu, dokazuje „duboku institucionalnu integraciju“. „Srpska politika prema manjinama se ne zasniva na političkim izjavama, već na konkretnim delima. Pasivizacija nije sredstvo za diskriminaciju, već deo administrativnog sistema kontrole mesta prebivališta, kao u svim organizovanim državama,“ zaključuje se u izjavi Martinovića.