PASIVIZACIJA: SVEDOČENJE IZ MEDVEĐU

“Moju povremenu odsutnost protumačili kao da sam trajno napustio mesto prebivališta”

Foto: www.vranjenews.rs

U svetlu rastućih kontroverzi oko pasivizacije adresa na jugu Srbije, razgovarali smo sa D.R, stanovnikom Medveđu. Jedan od retkih slučajeva koji je uspeo da vrati adresu nakon pasivizacije.

Možete li nam reći kako ste saznali da vam je adresa pasivizirana?

D.R : Saznao sam sasvim slučajno, kada sam pokušao da izvadim novu ličnu kartu jer mi je stara isticala. Otišao sam u policijsku stanicu u Medveđi i tamo su mi rekli da mi je adresa pasivizirana. Isprva nisam ni znao šta to znači, pa su mi objasnili da zbog toga ne mogu da izvadim nova dokumenta dok ne dokažem da stvarno živim na prijavljenoj adresi. Bio sam u šoku, jer se nikada ranije nisam susreo s nečim takvim.

Da li ste dobili neko obaveštenje od MUP-a pre nego što je vaša adresa pasivizirana?

D.R : Ne, nikakvo zvanično obaveštenje nisam dobio. Nisam imao pojma da je uopšte pokrenut postupak pasivizacije. Da sam znao, sigurno bih reagovao na vreme. Ovako sam saznao tek kada mi je hitno zatrebala nova lična karta.

Kako ste objasnili vaš način života nadležnim organima?

D.R : Radio sam sezonski u Nemačkoj, po tri meseca godišnje. Kad se vratim kući, ostajem ovde po nekoliko meseci pre nego što opet odem na rad. Tako je već tri godine. Svi moji računi, zdravstveno osiguranje i poreske obaveze vezani su za moju adresu u Medveđi. Moja porodica živi ovde, to je moj dom. Ali, izgleda da su moju povremenu odsutnost protumačili kao da sam trajno napustio mesto prebivališta.

Kako ste pokušali da rešite problem?

D.R : Prvo sam otišao u policiju da tražim objašnjenje. Rekli su mi da mogu da podnesem zahtev za povratak adrese, ali da moram da priložim dokaze da stvarno tu živim. Prikupio sam sve što su tražili — račune za struju i vodu na moje ime, izjave komšija da me redovno viđaju kad sam u Srbiji, pa čak i potvrdu poslodavca u Nemačkoj gde je jasno pisalo da se vraćam u Medveđu između radnih angažmana. I pored svega toga, postupak je trajao više od mesec dana.

Da li vam je rečeno zašto je vaša adresa pasivizovana?

D.R : Rekli su da je policija izlazila na teren i da me nisu zatekli kod kuće. To ima smisla jer sam tada bio u Nemačkoj. Ali niko nije ni pokušao da stupi u kontakt sa mnom — nisu poslali pismo, nisu pozvali moju porodicu, ništa. Samo su odlučili da me “izbrišu”.

Kako vam je ova situacija uticala na svakodnevni život?

D.R : U početku je bilo jako stresno. Nisam mogao da obnovim dokumenta, pa sam se brinuo da neću moći ponovo da odem na rad u Nemačku. Takođe, nisam mogao da ostvarim ni neka prava ovde, poput zdravstvenog osiguranja. Najgore mi je bilo to što sam se osećao kao da sam izgubio pravo na glasanje i na osnovne građanske slobode, samo zato što sam na tri meseca išao da radim u inostranstvo.

Šta biste savetovali ljudima koji su u sličnoj situaciji?

D.R : Pre svega, da čuvaju sve moguće dokaze o svom prebivalištu — račune, poštu, bilo šta što dokazuje da žive na prijavljenoj adresi. Takođe, ako rade u inostranstvu, treba da obaveste nadležnu policijsku stanicu o tome kako bi izbegli probleme. I što je najvažnije, ako saznaju da im je adresa pasivizovana, neka odmah podnesu žalbu i ne čekaju da situacija postane još komplikovanija.

Da li mislite da je pasivizacija adresa bila ciljana na određene ljude u vašoj opštini?

D.R : Iskreno, mislim da jeste. U Medveđi živi dosta Albanaca i ljudi koji često rade sezonski u inostranstvu. Mnogi od njih su se žalili na slične probleme. Imam utisak da se ova mera koristi kao način da se smanji broj birača iz ovih krajeva, što nije fer ni prema kome.

Da li ste na kraju uspeli da povratite svoju adresu?

D.R : Da, nakon što sam predao sve papire i insistirao na tome da me saslušaju, adresa mi je vraćena. Ali, izgubio sam mnogo vremena i živaca. Mislim da bi ceo proces trebalo da bude transparentniji i da ljudi moraju biti bolje informisani o svojim pravima.