Brisel zahteva nezavisnu istragu o pasivizaciji

U izveštaju Komiteta za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET) o Srbiji za 2023. i 2024. godinu, posebna pažnja je usmerena na pitanje pasivizacije adresa etničkih Albanaca u Srbiji, naročito u tački 47. U ovom izveštaju, koji razmatra napredak i izazove Srbije u okviru procesa evropskih integracija usvojenog na plenarnoj sednici, podvlači se da je ova pasivizacija, koja je pogodila hiljade građana na jugu Srbije, praksa koja je izazvala veliku međunarodnu zabrinutost i kritikovana je od strane organizacija za ljudska prava, kao i od strane predstavnika međunarodnih institucija.

U tački 47 izveštaja, Evropski parlament izražava zabrinutost zbog restriktivne i proizvoljne primene Zakona o stalnom i privremenom boravku, što je dovelo do pasivizacije adresa hiljada Albanaca, uglavnom na jugu Srbije, uključujući Preševsku dolinu. Brisanje adresa prebivališta imalo je direktne posledice po živote pogođenih građana, povezano sa gubitkom osnovnih prava, kao što su pravo glasa, pravo na zdravstvene usluge, socijalnu pomoć i mnoge druge javne usluge koje su neophodne za dobrobit građana. Pasivizacija adresa prebivališta doprinelo je i smanjenju zastupljenosti Albanaca u lokalnim institucijama, što je dovelo do značajnog pogoršanja demografske i socijalne situacije u regionu.

U izveštaju se naglašava da je ova praksa stvorila okruženje nesigurnosti za mnoge albanske pojedince i porodice, kojima je uskraćena mogućnost učešća u javnom i političkom životu. Pasivizacija adresa prebivališta je administrativna metoda koja ima za cilj da smanji uticaj albanske manjine u Srbiji, čineći je nevidljivijom u državnim registrima i utičući na broj građana registrovanih za glasanje. Ovo je uticalo na zastupljenost Albanaca u lokalnim institucijama i dovelo do deformacije demografskog sastava regiona, fenomena koji je izazvao veliku zabrinutost o ljudskim i političkim pravima manjina.

U izveštaju Evropskog parlamenta, pasivizacija adresa je opisana kao alat koji pomaže u ostvarivanju političkih ciljeva srpskih vlasti da kontrolišu i menjaju sastav etničkih grupa u regionu. Evropski parlament je povezao ovo pitanje sa procesom integracije Srbije u Evropsku uniju, naglašavajući da je poštovanje prava manjina jedan od osnovnih preduslova za napredak Srbije u ovom pravcu. Prema izveštaju, proces evropskih integracija mora da uključi ozbiljne napore srpskih vlasti da zaustave diskriminatorne prakse usmerene na etničke manjine, uključujući Albance, i da osiguraju da su prava manjina jednako i u potpunosti zaštićena.

Još jedna zabrinutost izneta u izveštaju tiče se proizvoljnosti i nedostatka transparentnosti procesa pasivizacije adresa. Evropski parlament je zahtevao da srpske vlasti dozvole nezavisne i garantovane istrage kako bi se ispitala priroda i svrha ovih administrativnih radnji. Ovo je važan zahtev kako bi se osiguralo da se takve administrativne prakse, koje imaju direktne posledice po živote građana, kontrolišu i da se odgovorni za ove radnje pozovu na odgovornost.

U izveštaju se takođe pozivaju srpske vlasti da ispune svoje obaveze prema nacionalnim manjinama, osiguravajući da Albanci i druge etničke grupe imaju mogućnost da koriste svoje jezike i uživaju jednaka prava u oblasti obrazovanja i javnih službi. U tom kontekstu, u izveštaju se zahteva od srpskih vlasti da stvore pozitivnu atmosferu za obrazovanje na manjinskim jezicima i da obezbede da nastavnici, udžbenici i dodatni materijali budu dostupni ovim grupama. Ovo je još jednom apel Srbiji da prekine prakse koje imaju za cilj suzbijanje kulturnog i jezičkog identiteta manjina, uključujući i Albance.

Pasivizacija prebivališta Albancima u Srbiji jedno je od ključnih pitanja koje je izazvalo snažnu reakciju međunarodnih institucija i organizacija za ljudska prava. U tom kontekstu, Evropski parlament je pozvao na snažnu posvećenost Srbije poboljšanju statusa prava manjina i prestanku korišćenja administrativnih sredstava, kao što je pasivizacija adresa, kako bi se potkopao politički i društveni uticaj određenih etničkih grupa.

Izveštaj Evropskog parlamenta je važan dokument koji stavlja pitanje pasivizacije prebivališta Albancima u Srbiji u centar međunarodne pažnje. Izveštaj poziva srpske vlasti da odmah prekinu ove diskriminatorne prakse i pruže mogućnosti za nezavisne i transparentne istrage, čime se garantuje bezbednija i pravednija budućnost za sve građane, bez obzira na njihovu etničku pripadnost.