Status „stranca“ u debati Kosovo–Srbija u UN-u

Na sednici Saveta bezbednosti UN-a održanoj 9. aprila 2026. godine, prvi zamenik premijera i ministar spoljnih poslova i dijaspore Kosova, Glauk Konjufca, izneo je jasno i balansirano obraćanje, direktno odgovarajući na izjave svog srpskog kolege, Marka Đurića. Debata je bila fokusirana na Zakon o strancima na Kosovu, za koji je srpska strana tvrdila da ugrožava prava srpske zajednice — što je tvrdnja koju je Konjufca odbacio, ocenivši je kao neosnovanu i politički motivisanu.

U svom govoru, Konjufca je naglasio da svaka suverena država ima pravo i obavezu da reguliše status stranih državljana na svojoj teritoriji, istakavši da je to standardna praksa u svim državama članicama UN-a. On je podsetio da ne postoji država koja dozvoljava da lica bez dokumenata borave na njenoj teritoriji izvan zakonskog okvira, dodajući da Zakon o strancima na Kosovu ne pravi etničke razlike i nije usmeren protiv bilo koje zajednice.

Prema njegovim rečima, ovaj zakon predstavlja značajan korak ka jačanju pravnog poretka i poboljšanju usluga za sve građane, zasnivajući se na evropskim standardima i obavezama koje je Kosovo preuzelo u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom. Istakao je da je cilj ovog zakona stvaranje pravednog i funkcionalnog sistema u kojem se svi građani tretiraju jednako i gde institucije funkcionišu na osnovu zakona.

U tom kontekstu, Konjufca je iskoristio ovu debatu da pokrene šire pitanje, koje prema njegovim rečima često ostaje u senci – tretman Albanaca u Preševskoj dolini. On je tretman Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi nazvao „administrativnim etničkim čišćenjem“, posebno se osvrćući na praksu pasivizacije adresa, koja po njemu predstavlja jasan oblik institucionalne diskriminacije i kršenja osnovnih prava.

Stavljajući naglasak na pasivizaciju adresa, on je sugerisao da, dok se Kosovo kritikuje zbog zakonskih mera usmerenih na institucionalno regulisanje, s druge strane, takve prakse u Dolini imaju direktne posledice po život albanskih građana, utičući na njihova osnovna prava i učešće u javnom životu. Na taj način, zatražio je dublju refleksiju i balansiraniji pristup međunarodne zajednice.

Vraćajući se na izjave Đurića, koji je tvrdio da se srpske obrazovne i zdravstvene institucije na Kosovu tretiraju kao nelegalne paralelne strukture, Konjufca je pojasnio da Kosovo nema nameru da ih zatvori. Naglasio je da je cilj kosovskih institucija da ove službe funkcionišu unutar pravnog okvira zemlje, garantujući kvalitet i bezbednost za sve građane. Prema njegovim rečima, pitanje se ne odnosi na identitet zajednica, već na potrebu da svaka institucija deluje u skladu sa ustavnim i zakonskim poretkom.

U nastavku, on se dotakao i bezbednosnih pitanja i uloge Srbije u regionu, optužujući je za mešanje u demokratske procese na Kosovu i podršku strukturama koje ugrožavaju stabilnost, posebno na severu zemlje. Pomenuo je i napad u Banjskoj, opisujući ga kao jedan od najozbiljnijih incidenata poslednjih godina i zahtevajući da se odgovorni suoče sa pravdom, kao uslov za izgradnju poverenja i normalizaciju odnosa.

Konjufca je takođe kritikovao međunarodne izveštaje, navodeći da oni ne odražavaju u potpunosti realnost na terenu, naročito kada je reč o hibridnim pretnjama i destabilizujućim naporima. Istakao je da takav delimičan pristup ne doprinosi stabilnosti, već naprotiv, stvara iskrivljenu percepciju situacije u regionu.

Na kraju svog govora, Konjufca je ponovio da Kosovo ostaje posvećeno miru, saradnji i evroatlantskim integracijama. Naglasio je da je Kosovo funkcionalna i demokratska država koja je dostigla stabilan nivo institucionalnog i političkog razvoja. U tom duhu, zatražio je da se međunarodni fokus pomeri sa prisustva privremenih misija ka punopravnom članstvu Kosova u UN-u, smatrajući to neophodnim korakom za konsolidaciju državnosti i dugoročni mir u regionu.