Danas si upisan, sutradan si isključen

U Bujanovcu, na jugu Srbije, godinama unazad traje proces koji većina građana ne razume dok ne oseti posledice na sopstvenoj koži – pasivizacija adrese prebivališta. Ovaj administrativni mehanizam, namenjen ažuriranju evidencije o stanovništvu, sve češće prerasta u tihi instrument brisanja građana – posebno onih koji se nalaze u dijaspori, mladih koji studiraju u Beogradu, Nišu ili Novom Sadu, ali i pripadnika albanske nacionalne manjine u Preševu i Bujanovcu.

„Jedan dan si građanin, sutradan više ne postojiš, ni u školi, ni u fondu, ni na šalteru MUP-a“, kaže Mehmed J., povratnik iz Švajcarske, čija je adresa izbrisana bez ikakve najave.

Kako funkcioniše pasivizacija

Pasivizacija adrese nastaje kada Ministarstvo unutrašnjih poslova utvrdi da građanin ne živi na adresi na kojoj je prijavljen. Ovo se može dogoditi nakon provere policije, na osnovu prijave komšija, nereagovanja na pozive ili čak „zatečenog stanja“ – zatvorene kuće ili stana tokom kontrole.

Iako se zakon poziva na „ažuriranje stvarnog stanja“, mnogi smatraju da se ova praksa koristi neselektivno i bez jasnih kriterijuma, naročito u osetljivim sredinama poput Bujanovca, gde broj stanovnika direktno utiče na političku, obrazovnu i ekonomsku reprezentaciju.

Alma A. iz Velikog Trnovca pokušala je da upiše ćerku u predškolsko, ali je saznala da „ne postoji“ u sistemu jer joj je prebivalište – pasivizovano.

„Nikada nismo dobili nikakav poziv, papir, opomenu. Samo su rekli – ne vodimo vas više kao stanovnike. Sad da bih prijavila ćerku, moram ponovo da se prijavim i platim porez retroaktivno“, kaže Alma.

U internom istraživanju koje su sproveli članovi neformalne lokalne inicijative „Mladi za jednak pristup“, čak 74% ispitanika uzrasta od 18 do 30 godina nije znalo da im prebivalište može biti izbrisano ako duže borave van opštine, dok je 58% reklo da „ne zna kako da proveri“ svoj status.

„To je tiho nasilje države nad sopstvenim građanima“, kaže aktivista Faton S. iz Bujanovačkog centra za dijasporu.

Posledice: izgubljena dokumenta, nemogućnost lečenja, upis u školu

Bez aktivnog prebivališta, građani ne mogu da izvade ličnu kartu, pasoš, da glasaju, da upišu decu u školu, otvore firmu ili ostvare pravo na zdravstvenu zaštitu. U nekim slučajevima, kao kod porodice R. iz naselja u Kosovskoj ulici, dete nije moglo da se vakciniše jer „formalno nije imalo prebivalište“.

Sagovornici upozoravaju: “To nije ažuriranje – to je diskriminacija”

Prema rečima pravnice iz jedne lokalne nevladine organizacije iz Vranja, ovo nije tehnički proces, već pitanje prava:

„Pasivizacija se koristi nesrazmerno više u multietničkim opštinama. Imamo sumnje da je u nekim slučajevima politički motivisana – da bi se smanjio broj birača, korisnika prava ili učenika u školama.“

Šta građani mogu da urade?

Advokati i organizacije preporučuju sledeće korake:

• Redovno proveravati status prebivališta u lokalnom MUP-u
• Zatražiti pismeno objašnjenje u slučaju pasivizacije
• Podneti žalbu ili pokrenuti upravni postupak
• Ukoliko se boravi u inostranstvu, imenovati punomoćnika u Srbiji
• Uključiti se u lokalne inicijative koje traže sistemsku promenu pravila

Pasivizacija nije samo tehničko pitanje – ona je ogledalo odnosa države prema sopstvenim građanima. Na jugu Srbije, gde je ionako prisutan osećaj zapostavljenosti, ova praksa produbljuje nepoverenje, stvara nejednakost i gura ljude u nevidljivost. A građani koji su nevidljivi – lako se i zanemaruju.