Vjosa Osmani: „Američki signal otvara put za institucionalno rešavanje pasivizacije“

Predsednica Republike Kosova, Vjosa Osmani, pozdravila je napredovanje inicijative za procenu diskriminacije protiv Albanaca u Preševskoj dolini u američkom Kongresu, naglašavajući da ovaj korak označava važan politički i institucionalni trenutak. Prema njenim rečima, ovaj događaj prenosi poruku da diskriminacija protiv albanske zajednice u Srbiji više nije nevidljiva i da se ne može tolerisati. Ona je ocenila da je Srbija godinama sprovodila politike i autoritarne prakse protiv nacionalnih manjina, posebno protiv Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, izlažući ih sistematskim kršenjima ljudskih prava.

Osmani je pozdravila odluku Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma američkog Kongresa, koji je 21. januara glasao za napredovanje predloga zakona kojim se od američkog državnog sekretara traži da pripremi sveobuhvatan izveštaj o postupanju prema etničkim manjinama u Srbiji, sa posebnim naglaskom na Albance u Preševskoj dolini. Ona je zahvalila kongresmena Keith Selfi, sponzora inicijative, kao i predsednika Odbora Briana Masta i druge članove koji su podržali predlog zakona konsenzusom obe stranke, ocenivši ovu podršku kao snažan politički i institucionalni signal iz Sjedinjenih Američkih Država.

Nacrt zakona ima za cilj da proceni nekoliko ključnih pitanja koja direktno utiču na život Albanaca u Preševskoj dolini, uključujući pasivizaciju adresa, ograničenja u upotrebi albanskog jezika u javnim institucijama, diskriminaciju u obrazovanju – uključujući nepriznavanje diploma sa Kosova – kao i nedostatak školskih udžbenika na albanskom jeziku. Pitanje pasivizacije pomenuto je i u Izveštaju američkog Stejt departmenta o ljudskim pravima u Srbiji za 2023. godinu, čime je potvrđeno da je ova praksa već deo međunarodnog nadzora.

U svojoj izjavi, predsednica Osmani posebno je izdvojila praksu pasivizacije adresa, ocenivši je kao namernu kampanju koja ima za cilj etničko čišćenje putem administrativnih sredstava. Prema njenim rečima, pasivizacija nije obična tehnička ili administrativna procedura, već mehanizam koji briše albanske građane iz državnog sistema, uskraćujući im državljanstvo i, zajedno s njim, najosnovnija građanska prava – od prava glasa i prava na imovinu, do zdravstvenog osiguranja, penzije i zaposlenja. U kombinaciji sa potiskivanjem albanskog jezika, diskriminacijom u obrazovanju, neuključivanjem u javne institucije, ekonomskom marginalizacijom i zastrašivanjem od strane centralnih vlasti, pasivizacija je proizvela duboku nesigurnost, strah i tiho pražnjenje Preševske doline, zbog čega su se Albanci tamo žalili i kontinuirano protestovali godinama.

Ova reakcija predsednice Osmani dolazi u trenutku kada se pasivizacija adresa više ne posmatra samo kao lokalni problem Albanaca u Preševskoj dolini, već kao ozbiljno pitanje ljudskih prava sa međunarodnim implikacijama. Za mnoge albanske porodice, pasivizacija je prozvela gubitak  prava na pribavljanje ličnih isprava, prava na normalan život i osećaj isključenosti iz države u kojoj su živeli generacijama. Napredovanje predloga zakona u američkom Kongresu vidi se kao korak ka priznavanju njihovih patnji i kao znak nade da diskriminatorske prakse više neće ostati skrivene iza administrativnih procedura, već će biti tretirane sa političkom i institucionalnom odgovornošću na međunarodnom nivou.