Skupština Republike Kosovo je 24. aprila 2026. jednoglasno usvojila Rezoluciju za Preševsku Dolinu, dokument koji, između ostalog, stavlja u institucionalni fokus i pitanje pasivizacije adresa Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi.
Rezolucija ima za cilj da na strukturisaniji način adresira probleme sa kojima se suočava albanska zajednica u ovom regionu, reafirmišući zakaganje Kosova za održivu političku, institucionalnu i razvojnu podršku. Dokument predviđa koordinisaniji pristup u nekoliko ključnih oblasti, uključujući individualna i kolektivna prava, obrazovanje, priznavanje diploma, ekonomski razvoj i institucionalnu zastupljenost.
Međutim, jedno od najosetljivijih i najistaknutijih pitanja u sadržaju Rezolucije jeste pasivizacija adresa, koja se pominje kao praksa koja direktno pogađa pravni status i osnovna prava albanskih građana na jugu Srbije.
Prema sadržaju dokumenta, pasivizacija adresa ima neposredne posledice na život građana, utičući na pristup ličnim dokumentima, ostvarivanje građanskih i administrativnih prava, kao i na korišćenje javnih usluga. Za mnoge porodice, ovo stvara trajnu situaciju pravne i institucionalne nesigurnosti.
Rezolucija tretira ovu praksu kao deo šireg spektra izazova sa kojima se suočava albanska zajednica u Preševskoj Dolini, pored nedostatka stvarne jednakosti pred zakonom, teškoća u institucionalnoj integraciji, nepriznavanja diploma, nedostatka ekonomskog razvoja i nedovoljne zastupljenosti u državnim institucijama.
U tom kontekstu, dokument naglašava potrebu za prekidom praksi koje mogu imati diskriminatorski karakter i za stvaranjem mehanizama koji garantuju ravnopravan tretman građana. Takođe, traži se aktivniji diplomatski angažman kako bi se pitanja Preševske Doline, uključujući pasivizaciju, tretirala i u dijalogu između Kosova i Srbije, u skladu sa evropskim standardima.
Rezolucija podrazumeva i aktivniju ulogu institucija Kosova u direktnoj podršci Albancima u ovom regionu, uključujući mogućnost stvaranja konkretnih finansijskih i razvojnih instrumenata, kao i jačanje saradnje sa Albanijom u funkciji koordinacije politika za Preševsku Dolinu.
U reakcijama nakon usvajanja Rezolucije, Albulena Haxhiu je ocenila ovu odluku kao korak ka jačanju institucionalne brige za Albance u Preševskoj Dolini, naglašavajući značaj podrške pravima i dostojanstvu građana. Istovremeno, Shaip Kamberi, kao inicijator Rezolucije, istakao je da uključivanje pitanja pasivizacije u ovaj dokument predstavlja važan institucionalni i politički signal za rešavanje problema koji godinama pogađa Albance na jugu Srbije.
Sveukupno, Rezolucija predstavlja pokušaj da se pitanje pasivizacije i drugi problemi Albanaca u Dolini postave u širu okvirnu institucionalnu i diplomatsku angažovanost. Ipak, njeni konkretni efekti zavisiće od načina na koji će se ovi angažmani pretočiti u konkretne mere i primenjive politike za građane ovog regiona.
