U okviru konsultacija koje je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, održao sa predstavnicima političkih subjekata u vezi sa mogućnošću raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora, u Predsedništvu su primljeni i predstavnici Alternative za Promene iz Bujanovca, iako ova partija nema predstavnike u Skupštini Srbije. Na sastanku su učestvovali predsednik Opštine Bujanovac, Arbër Pajaziti, i predsednik Skupštine opštine, Driton Rexhepi, koji su, prema sopstvenim izjavama, iskoristili ovu priliku da direktno iznesu probleme sa kojima se suočavaju građani ove opštine.
Tokom razgovora pokrenuta su konkretna pitanja vezana za razvoj opštine i poboljšanje uslova života. Pajaziti je naveo da je zatraženo povećanje sredstava iz republičkog nivoa, hitna obnova dve škole na albanskom jeziku i podrška projektu vodosnabdevanja pijaćom vodom. Takođe, predstavljeni su i infrastrukturni projekti, za koje je dogovoreno da se dalje konkretizuju sa nadležnim institucijama, dok je naglašeno da neki od njih mogu da počnu u kratkom roku.
U tom pravcu, on je pomenuo i potrebu za ekonomskim razvojem, otvaranjem novih radnih mesta, investicijama u potencijalne sektore i širenjem mreže gasifikacije, kao i zahtev za otvaranje Konzulata Republike Albanije u Bujanovcu.
Istovremeno, naglašena je i potreba za većim uključivanjem Albanaca u državne institucije, posebno u policiju, kao i priznavanje diploma kao neophodan korak ka izgradnji poverenja između građana i institucija. Pajaziti je istakao da sprovođenje postojećih sporazuma i obaveza preuzetih od strane vlade ostaje ključno pitanje za normalno funkcionisanje institucionalnog života u ovoj opštini.
Međutim, u centru sastanka bila je tema pasivizacije adresa – problem koji za mnoge građane nije samo administrativni, već svakodnevna realnost koja direktno pogađa njihov život i dostojanstvo. Pajaziti je naglasio da je ovo pitanje postavljeno kao prioritet, jasno stavljajući do znanja da građani koji godinama žive u svojim domovima iznenada ostaju bez zvanične adrese i suočavaju se sa ozbiljnim posledicama u svakodnevnom životu.
Prema njegovim rečima, pasivizacija adresa u praksi nije samo puka birokratdska procedura jer u praksi izaziva mnogo više problema. Ona može izazvati probleme sa ličnim dokumentima, otežan pristup javnim uslugama, prepreke u ostvarivanju građanskih prava i stalni osećaj nesigurnosti u pogledu budućnosti. Za mnoge porodice, to se pretvara u apsurdnu situaciju, gde su fizički prisutni u svom mestu, ali se institucionalno tretiraju kao da ne postoje.
U tom pravcu, Pajaziti je naveo da je od srpske strane zatraženo jasno zaustavljanje ove prakse i preduzimanje konkretnih koraka za vraćanje adresa građanima koji su pogođeni. On je naglasio da ovo nije samo administrativni zahtev, već hitna potreba za vraćanjem pravne sigurnosti i osećaja jednakosti. Prema njegovim rečima, bez rešavanja ovog pitanja, svaki pokušaj poboljšanja životnih uslova ostaje ograničen i nepotpun.
Na kraju, Pajaziti je izjavio da je tokom sastanka postignut dogovor da se pokrenuta pitanja ne zadrže samo na nivou diskusije, već da budu praćena konkretnim rokovima i institucionalnim angažmanom za sprovođenje. On je naglasio da građani očekuju opipljive rezultate, a ne samo izjave, podvlačeći da, posebno kada je reč o pitanju pasivizacije adresa, rešenje ne može više da se odlaže, jer za mnoge porodice to ostaje svakodnevni izazov koji pogađa ne samo sadašnjost, već i njihovu budućnost u mestu u kojem žive.
