Dok se u javnosti pasivizacija prebivališta uglavnom prikazuje kao tehnička procedura za sređivanje državnih registara, dešavanja na terenu, naročito uoči novih izbornih ciklusa, otvaraju pitanje njene političke i selektivne primene. Gubitak adrese u Preševskoj dolini, pre svega u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa, već odavno nije samo birokratski problem pojedinca koji ne može da izvadi ličnu kartu. To može postati instrument koji utiče na sastav biračkih spiskova, čije se posledice najsnažnije osećaju tamo gde je borba za svaki glas najintenzivnija – na lokalnom nivou.
Posebno ranjivu kategoriju u ovom procesu čine građani koji zbog ekonomske situacije u Preševskoj dolini privremeno odlaze na rad u inostranstvo. Prema važećem zakonodavstvu, svako ko boravi van zemlje duže od 90 dana dužan je da prijavi privremeni boravak u inostranstvu, ali bez gubitka prebivališta u matičnoj zemlji.
Međutim, praksa na terenu često izgleda potpuno drugačije. Ljudi koji odu na nekoliko meseci u inostranstvo kako bi prehranili porodice, a potom se redovno vraćaju svojim kućama, često postaju predmet policijskih terenskih provera. Ukoliko patrola dva ili tri puta izađe na adresu u trenutku kada je građanin na tromesečnom radu u inostranstvu, neretko se pokreće postupak pasivizacije. Kada se ovi ljudi vrate kući, na graničnom prelazu ili na šalteru MUP-a saznaju da im je prebivalište pasivizovano. Pored nemogućnosti pristupa zdravstvu ili socijalnoj zaštiti, ova mera ih automatski isključuje i iz političkog života – kroz brisanje iz jedinstvenog biračkog spiska.
Uticaj ove prakse razlikuje se u zavisnosti od nivoa izbora, a razlozi za to su prilično jasni.
Kod predsedničkih izbora uticaj pasivizacije najmanje je vidljiv. Glasovi iz Preševske doline predstavljaju samo mali procenat ukupnog biračkog tela na nivou cele republike, te nekoliko hiljada pasiviziranih adresa ne može značajno da promeni konačni ishod predsedničke trke.
Na parlamentarnim izborima uticaj je već znatno izraženiji. Smanjenje broja upisanih birača u opštinama sa većinskim albanskim stanovništvom otežava manjinskim strankama da pređu prirodni prag za ulazak u parlament, čime se smanjuje njihov kapacitet da osvoje poslaničke mandate u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Na lokalnim izborima pasivizacija može imati posebno izražen uticaj na izborni rezultat. U malim opštinama poput Medveđe, gde o lokalnoj vlasti često odlučuje svega nekoliko stotina glasova, sistemsko brisanje većeg broja birača iz biračkog spiska može direktno uticati na formiranje skupštinske većine i upravljanje lokalnim resursima.
Ilustrativan je primer opštine Medveđa, gde analize pokazuju drastičan pad broja upisanih birača tokom prethodnih godina upravo u naseljima sa većinskim albanskim stanovništvom. Kada se administrativnim putem ukloni deo biračkog tela, etnička i politička struktura lokalnog parlamenta menja se pre nego što su izbori uopšte počeli.
Brisanje građana koji privremeno rade u inostranstvu iz biračkih spiskova šalje opasnu poruku da su oni za državu građani drugog reda čije se pravo glasa ne poštuje. Ovakva praksa duboko narušava ionako krhko poverenje koje manjinske zajednice imaju u institucije Republike Srbije.
Ako se uporede najavljena informativna kampanja Koordinacionog tela i realnost na terenu pred nastupajuće izbore, jasno je da postoji ozbiljan nesklad. Dok brošure objašnjavaju procedure, na terenu se sprovodi tiho pravno i političko isključivanje ljudi. Izbori koji se sprovode u uslovima u kojima se birači administrativnim merama brišu iz biračkog spiska dovode u pitanje puni demokratski legitimitet izbornog procesa.
Pasivizacija adresa stoga se više ne može posmatrati samo kao pitanje policijske evidencije, već kao pitanje zaštite biračkog prava i integriteta izbornog procesa u Srbiji.
