Služba Koordinacionog tela Vlade Republike Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa pokrenula je informativnu kampanju o pasivizaciji adresa prebivališta, pozivajući se na Akcioni plan za ostvarivanje prava nacionalnih manjina za period 2026–2029. godine. Kampanja bi građanima trebalo da objasni kada se adresa pasivizuje, kakve posledice takva odluka proizvodi, kako se prebivalište ponovo prijavljuje i koja pravna sredstva stoje na raspolaganju onima koji smatraju da su im prava povređena.
Prema informacijama koje je objavila Služba Koordinacionog tela, pripremljene su višejezične brošure, plakati i bilbordi sa QR kodovima, preko kojih će građani moći da pristupe elektronskoj verziji materijala. Brošure će biti dostavljene opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa, Nacionalnom savetu albanske nacionalne manjine i javnim ustanovama, dok bi elektronska verzija trebalo da bude dostupna i na internet stranicama nadležnih institucija.
Sve navedene informacije o sadržaju i načinu sprovođenja kampanje potiču iz saopštenja Službe Koordinacionog tela.
Sama odluka da se građanima pruže informacije o postupku koji može neposredno uticati na njihova lična dokumenta, biračko pravo i pristup drugim pravima svakako predstavlja potreban korak. Međutim, činjenica da se ovakva kampanja pokreće tek 2026. godine otvara više pitanja nego što ih ponuđene brošure mogu zatvoriti.
Pasivizacija adresa u Preševskoj dolini nije nov problem, niti su upozorenja o njenim posledicama nastala donošenjem novog Akcionog plana. O njima se govori godinama. Predstavnici albanske zajednice, organizacije za zaštitu ljudskih prava, novinari i pojedini međunarodni akteri dugo ukazuju na slučajeve ljudi koji su saznali da im je adresa pasivizovana tek kada su pokušali da produže ličnu kartu, izvade drugi dokument, ostvare neko pravo ili provere svoj status u biračkom spisku.
Odbor za ljudska prava već nekoliko godina realizuje aktivnosti posvećene upravo ovom problemu. Organizacija građanima pruža besplatnu pravnu pomoć, pomaže im da razumeju rešenja koja dobijaju od nadležnih organa, sastave žalbe i druga pravna sredstva i pokrenu postupke za ponovno prijavljivanje prebivališta. Istovremeno, kroz javno zagovaranje i obraćanje domaćim i međunarodnim institucijama, Odbor ukazuje na potrebu da se spreče neopravdane i nezakonite pasivizacije i da građani budu zaštićeni od posledica administrativnih postupaka o kojima često nisu bili pravovremeno obavešteni.
Zbog toga se ne može zanemariti pitanje zbog čega su organizacije civilnog društva godinama morale da obavljaju posao informisanja i pravne podrške koji bi, po svojoj prirodi, prvenstveno trebalo da obezbede državne institucije.
Pasivizacija adrese u formalnom smislu predstavlja administrativnu odluku kojom se utvrđuje da građanin ne stanuje na prijavljenoj adresi. Takav mehanizam sam po sebi postoji u različitim pravnim sistemima i može imati legitimnu svrhu: država mora da raspolaže tačnim evidencijama prebivališta i ima pravo da proverava da li građanin zaista živi na adresi koju je prijavio.
Problem, međutim, ne nastaje samim postojanjem tog ovlašćenja, već načinom na koji se ono primenjuje.
Ključna pitanja su ko pokreće proveru, na osnovu kojih podataka, koliko puta policija izlazi na adresu, u koje vreme se provera obavlja, da li razgovara sa članovima porodice i komšijama, kako utvrđuje da osoba zaista ne živi na prijavljenoj adresi, kako se građanin obaveštava o pokrenutom postupku i da li ima stvarnu mogućnost da ospori odluku pre nego što ona proizvede ozbiljne posledice.
U opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa ovo pitanje ima dodatnu težinu zato što se pritužbe najvećim delom odnose na pripadnike albanske nacionalne manjine. Kada se administrativna mera u praksi dominantno i nesrazmerno odražava na jednu etničku zajednicu, ona prestaje da bude samo tehničko pitanje evidencije prebivališta i postaje ozbiljan izazov u domenu zaštite ljudskih i manjinskih prava, potencijalno vodeći ka tihom menjanju demografske slike i gubitku osnovnih građanskih prava.
Gubitkom prijavljenog prebivališta građani ne gube samo adresu u ličnoj karti. Oni preko noći bivaju isključeni iz društvenog i pravnog sistema, gube pristup zdravstvenoj zaštiti, socijalnu zaštitu, mogućnost zaposlenja, pa sve do ukidanja biračkog prava i brisanja iz biračkog spiska. Činjenica da su mnogi za pasivizaciju saznavali tek nakon što su im prava već bila uskraćena, govori o dubokom sistemskom jazu u komunikaciji između države i građana.
Upravo u tom međuprostoru, između rigidnih birokratskih odluka i egzistencijalnih problema građana Preševske doline, uloga Odbora za ljudska prava i drugih organizacija civilnog društva bila je ključna. Pružanjem besplatne pravne pomoći, pisanjem žalbi i kontinuiranim informisanjem zajednice, civilni sektor je godinama ublažavao posledice za koje je odgovornost morala da snosi država.
Najavljena kampanja Službe Koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, iako dobrodošla, dolazi sa zakašnjenjem od gotovo jedne decenije. Da bi ova inicijativa prerasla iz protokolarnog ispunjavanja obaveza iz Akcionog plana u stvarni pomak, ona mora doneti više od podele flajera i postavljanja bilborda sa QR kodovima.
Država mora pokazati suštinsku spremnost ne samo da informiše o posledicama postupaka koje sama sprovodi, već da te postupke uskladi sa standardima vladavine prava i transparentnosti. To podrazumeva jasna pravila terenske provere, pravovremeno obaveštavanje građana pre donošenja konačnog rešenja i obezbeđivanje stvarnog, a ne samo formalnog prava na žalbu. Sve manje od toga ostaviće utisak da je ova kampanja samo pokušaj saniranja posledica, dok uzroci dubokog nepoverenja između građana Preševske doline i institucija ostaju netaknuti.
